Postoje dve vrste Psaltira - običan, mali Psaltir i Psaltir "sa posledovanijem".
Mali psaltir sadrži 150 psalama koji se nalaze i u Bibliji, izloženih istim redom, ali uz podelu na 20 katizama, pri čemu je svaka katizma podeljena na tri "slave". Pre i posle svake katizme nalaze se Trisveto, pokajni tropari i molitve. Na početku stoje tablice koje ukazuju na to kada, u kojim periodima bogoslužbene godine, i na kojim službama se čitaju koje katizme.
Psaltir je jedinstvena knjiga svoje vrste, i to ne samo među
biblijskim knjigama nego i u svoj religioznoj književnosti sveta. To je
molitvenik svoje vrste, poezija svoje vrste, muzička ritmika svoje
vrste, opštenje s Bogom svoje vrste. No glavno je opštenje s Bogom skroz
i skroz, s Bogom ličnim i svemoćnim, koji sve vidi, sve čuje, i u svemu
dejstvuje, opredeljujući sudbe ljudi i naroda dalekovidnim planovima,
koji se svi sustižu i završuju u Hristu.
Sveti Oci istočne i zapadne crkve, veoma su cenili Psaltir, i
zapovedili da se isti čita i javno i privatno. Ovako piše sv. Vasilije
Veliki:
"Psalmu su tišina duše, darovatelji mira, uspokojitelji smutnih i
burnih pomisli; oni umekšavaju razdraženje duše i umeravaju
neuzdržljivost... Iz Psalama poznaješ veličinu hrabrosti, strogost
pravde, krasotu celomudrenosti, savršenstvo razumnosti, uzor pokajanja i
svakog dobra koje god pomisliš".
Dejstvo Psaltira je sasvim neposredno. Nema čoveka, koji čitajući
Psalme ne oseti da se to govori baš o njemu lično, rešavaju zagonetke
njegovog života, objavljuju njegove tajne i strahovanja, trzaji, mučenja
i nadanja. Niti ima druge knjige u svetu, koja je svojom iskrenošću i
otvorenošću veći utuk svakom licemerstvu i farisejstvu.
Još od apostolskih dana Psaltir je ušao u upotrebu kao bogoslužbena
knjiga. Bez njega se ne svršava ni jedno bogosluženje u pravoslavnoj
crkvi. U manastirima se Psaltir pročitava ceo u toku svake sedmice.
Izuzetno po Karejskom Tipiku sv. Save u njegovoj Isposnici, Psaltir se
pročitava celinom svaki Božji dan, evo već 700 godina. Tako je zapovedio
sveti otac Sava da se čini za spasenje naroda, i tako se drži. Sve do u
drugu polovinu 19. veka učila su deca u posetnim školama ruskim i
srpskim čitanje Psaltira i Časoslova. I bilo je manje zla u svetu.
Kao što je poznato, Prvi prevod Psaltira na crkveo-slovenski jezik
izvršila su sveta braća Kiril i Metodije, ne sa jevrejskog, nego sa
Septuaginte, što je i bolje. Srpski prevod Đure Daničića, mada sjajan po
bogatstvu i oblicima jezika, učinjen je sa evropskih prevoda, te ima
grešaka, koje bi u nekom drugom izdanju trebalo ispraviti. No naš cilj
zasad nije bio da ispravljamo stari, niti činimo novi prevod, no da
ujednačimo numerisanje Psalama sa slovenskim tekstom, i da srpski
Psaltir podelimo na katizme radi koristi novonačalnih po manastirima kao
i bogomoljnog naroda, da bi s razumevaljem mogli pratiti čitanje
crkvenog Psaltira. Uz to smo još hteli da, po prvi put do sada, štampamo
srpski Psaltir u jednom ukusnom i dostojnom izdanju, kako to i priliči
ovoj svetoj knjizi.
Svi trudbenici oko "SVEČANIKA" smatraće sebe dovoljno nagrađenim, ako
ovaj Psaltir prvi put u ovakvom obliku i ruhu - donese srpskim
čitaocima onu duhovnu svetlost, moralnu jačinu i nebesnu utehu, koju ovo
bogonadahnuto delo od pamtiveka donosi narodima po vascelom svetu.
NJujork 1955 g.
Episkop Nikolaj
