30. novembar (17. novembar)
Evo čoveka Božjega i silnoga čudotvorca, prozvanog drugim Mojsejem. Rođen od roditelja neznabožnih, no znatnih i bogatih, Grigorije najpre uči filosofiju jelinsku i misirsku, no poznavši njenu šturost i nedovoljnost, obrati se učiteljima hrišćanskim, a naročito Origenu u Aleksandriji, kod koga se učaše nekoliko godina i od koga primi krštenje. Čist dušom i telom, on htede sebe celoga posvetiti samo Hristu Bogu, zbog čega se udalji u pustinju, gde u mučnim podvizima provede dugo vremena. Slava o njemu pronese se svuda, i Fedim, episkop amasijski, htede ga posvetiti za episkopa kesarijskog. Prozorljivi Grigorije opazi nameru Fedimovu, pa se krijaše po pustinji od izaslanika njegovih, da ga ne bi našli. Najzad ga Fedim čudnim načinom posveti, i Grigorije morade se primiti službe arhipastirske. Javila mu se Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom, i po naredbi Bogorodice sveti Jovan mu predao Simvol Vere, poznat pod imenom Grigorijevim. Ko će izbrojati sva čudesa ovoga drugog Mojseja? Zapovedao je zlim dusima, zapovedao gorama i vodama, lečio sve muke i bolesti, pred goniteljima bivao nevidljiv, prozirao u daljini ne samo događaje nego i misli ljudske. Skončao zemni život 270. godine u dubokoj starosti. Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, samo sa sedamnaest hrišćana, i kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa sedamnaest neznabožaca. Zato je primio venac slave od Gospoda svoga u Carstvu nebeskom.
