Ovaj svetitelj rodio se u gradu Patari, u Likiji. Roditelji njegovi, Teofan i Nona bili su ljudi znameniti, visokorodni i bogati i činili su mnoge milostinje prema siromašnima. Bio je to veliki ugodnik Božiji, veliki Čudotvorac i izvrsni posrednik pred Bogom. Još kao dete dali su ga roditelji njegovi da uči Sveto Pismo, te pošto se odlikovao prirodnom bistrinom uma i rukovodstvom Svetog Duha, za kratko vreme stekao je veliku mudrost. Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare. Zamonašio se u manastiru "Novi Sion" i još za života narod ga prozva Svetiteljem. Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen nakon smrti, 343 godine. Odatle je pod najezdom Muslimana, 1087. godine, narod sklonio njegove svete mošti u Bari u Italiji. Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pod pravoslavnim patrijarhom. Kako je rečeno tako je učinjeno. Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni. Ta čudesa i čudesna isceljenja dešavaju se i dan danas. Zato mnogi hrišćanski hodočasnici pohode grad Bari, gde je vremenom sagrađena i crkva u znak zahvalnosti i čast njegovu, i dolaze tu iz raznih krajeva sveta na poklonjenje čudesnim moštima i kivotu svetitelja Nikolaja. Pri prenosu svetiteljskih moštiju dogode se mnoga čudesa, kako od dodira moštiju, tako i od mira, koje se izobilno točilo iz moštiju. Još se u ovaj dan spominje čudo svetog Nikolaja nad Stefanom Dečanskim, kraljem srpskim; naime, kako je svetitelj Nikolaj povratio vid slepome kralju Stefanu.
Praznuje se 22. maj (09. maj)
